Neuravnoteženost ishrane se ogleda u tome da nikada nismo razmišljali da bi svaki naš obrok trebao da se sastoji od odredjene kolicine žitarica, povrća, mahunarki, algi. Da treba da pojedemo po 2 tanjira miso-supe na dan, da imamo minimalno 3 obroka dnevno, da kada jedemo budemo skoncentrisani na hranu, žvakanje, ukuse...
Žitarice kao oljušteni ovas, heljdu, ječam, proso nikada pre nismo jeli. Integralni pirinač smo probali par puta, tako što sam ga koristila umesto belog pirinča. U našem starom nacinu ishrane je bilo dosta testenine (napravljenje od belog pšenicnog brašna), belog hleba i obično neko pecivo iz pekare za doručak (belo brašno, margarin, sir, džem,...).
Mahunarka - soja, azuki pasulj, sočivo, leblebija. Od svega toga smo ranije koristili domaći pasulj, spreman u dve osnovne varijante: tečni pasulj i gusti pasulj zapečen u rerni. Moja majka je uvek ubacivala dimljeno meso u tečni pasulj, a prebranac joj nikako nije “išao” bez pečene krmenadle ili nekog drugog, najčešce, svinjskog mesa.
Povrće - šargarepu, belu zelen, rotkvice, luk, bundeve, tikvice, kupus, karfiol, praziluk, brokoli, zelje, blitva su bili zastupljeni oduvek u našem jelovniku.
Dajkon repu i koren čička nisamo nikada pre jeli, čak nisam znala ni kako izgledaju.
Najviše od svog povrća smo jeli krompir u svakom obliku (kuvan, pečen, pržen, musaka od krompira, pire, knedle sa testom od krompira,...), spanać (spanać sa prženicama, spanać sa pečenim jajima na oko, rolat od spanaća sa krem sirom i pavlakom), paprika (salata od pečenih paprika, pohovane pečene paprike, punjene paprike sa mlevenim junećim mesom), paradajz (salate i paradajz čorba). Zajedničko za sve četiri vrste povrća (spanać, paprike, krompir i paradajz) je da su u makrobiotičkoj ishrani za izbegavanje.
Alge nikada pre nismo koristili u svojoj ishrani, kao ni miso supu.
Naš prvi makrobiotički obrok je bila osnovna miso supa (voda, luk, wakame alga I miso pasta). Uh koje veselje!
Moji prvi kulinarski koraci započeli su u ranom detinjstvu, vrlo spontano I bez ikakve prisile. Obično je to bilo neko pomaganje majci i dovrsavanje započetih stvari. Sećam se da je paradajz čorba bila prvo jelo koje sam potpuno samostalno skuvala, uopšte nisam bila zadovoljna ukusom svoje paradajz čorbe, budući da sam u sećanju imala očekivani ukus (bila je preslana i ubacila sam previše testenine).
Za miso supu nismo znali ni šta da očekujemo, nikada je pre nismo probali. To je problem sa ljudima koji kuvaju u glavnom intuitivno, oni jure neki ukus, recept pročitaju samo da vide šta otprilike ide u dato jelo...
Zato ćemo se truditi da naši recepti budu što detaljniji, da barem prvi put mozete da ih sledite u potpunosti, a kasnije upotrebite svoju maštu i intuiciju.
Ziveli!
Žitarice kao oljušteni ovas, heljdu, ječam, proso nikada pre nismo jeli. Integralni pirinač smo probali par puta, tako što sam ga koristila umesto belog pirinča. U našem starom nacinu ishrane je bilo dosta testenine (napravljenje od belog pšenicnog brašna), belog hleba i obično neko pecivo iz pekare za doručak (belo brašno, margarin, sir, džem,...).
Mahunarka - soja, azuki pasulj, sočivo, leblebija. Od svega toga smo ranije koristili domaći pasulj, spreman u dve osnovne varijante: tečni pasulj i gusti pasulj zapečen u rerni. Moja majka je uvek ubacivala dimljeno meso u tečni pasulj, a prebranac joj nikako nije “išao” bez pečene krmenadle ili nekog drugog, najčešce, svinjskog mesa.
Povrće - šargarepu, belu zelen, rotkvice, luk, bundeve, tikvice, kupus, karfiol, praziluk, brokoli, zelje, blitva su bili zastupljeni oduvek u našem jelovniku.
Dajkon repu i koren čička nisamo nikada pre jeli, čak nisam znala ni kako izgledaju.
Najviše od svog povrća smo jeli krompir u svakom obliku (kuvan, pečen, pržen, musaka od krompira, pire, knedle sa testom od krompira,...), spanać (spanać sa prženicama, spanać sa pečenim jajima na oko, rolat od spanaća sa krem sirom i pavlakom), paprika (salata od pečenih paprika, pohovane pečene paprike, punjene paprike sa mlevenim junećim mesom), paradajz (salate i paradajz čorba). Zajedničko za sve četiri vrste povrća (spanać, paprike, krompir i paradajz) je da su u makrobiotičkoj ishrani za izbegavanje.
Alge nikada pre nismo koristili u svojoj ishrani, kao ni miso supu.
Naš prvi makrobiotički obrok je bila osnovna miso supa (voda, luk, wakame alga I miso pasta). Uh koje veselje!
Moji prvi kulinarski koraci započeli su u ranom detinjstvu, vrlo spontano I bez ikakve prisile. Obično je to bilo neko pomaganje majci i dovrsavanje započetih stvari. Sećam se da je paradajz čorba bila prvo jelo koje sam potpuno samostalno skuvala, uopšte nisam bila zadovoljna ukusom svoje paradajz čorbe, budući da sam u sećanju imala očekivani ukus (bila je preslana i ubacila sam previše testenine).
Za miso supu nismo znali ni šta da očekujemo, nikada je pre nismo probali. To je problem sa ljudima koji kuvaju u glavnom intuitivno, oni jure neki ukus, recept pročitaju samo da vide šta otprilike ide u dato jelo...
Zato ćemo se truditi da naši recepti budu što detaljniji, da barem prvi put mozete da ih sledite u potpunosti, a kasnije upotrebite svoju maštu i intuiciju.
Ziveli!
