Slani vegetarijanski namaz

Sastav:
- 1 praziluk
- 3 šargarepe
- 3 cveta karfiola
- 100g tempeha
- 50g mlevenih semenki suncokreta ili bundeve
- malo tamari soja sosa
- izvorska voda

Priprema:
Povrće očistiti i oprati.
Prvo iseći praziluk na kolutiće. Praziluk se može prodinstati na tamnom susamovom ulju, ali i ne mora, možete ga dinstati sa ostalim povrćem na vodi. Leti i ako vaše zdravstveno stanje ne dopušta korišćenje ulja, dinstajte na vodi. Zimi, kada je hladnije, praktikuje se dinstanje na tamnom susamovom ulju.
Šargarepu iseći na kolutove, cvetove karfiola usitniti na sitnije cvetiće. Tempeh, sirovi ili prženi, iseći na komadiće. Sve to dodati u šerpu gde je praziluk i naliti vode toliko da skoro svo povrće bude pokriveno.
Uključiti ringlu na najjače, kada provri, smanjiti jačinu ringle na najmanje, staviti poklopac i kuvati oko 20-ak minuta. Skinite poklopac, dodajte tamari soja sos po ukusu i mlevene semenke.
Sve dobro izmešati, ako se želi homogena smesa može se samleti u chopper-u ili na neki drugi način. Preko namaza se mogu posuti pečene semenke, ili seckani list peršuna ili seckani mladi luk.

Tortilje

Sastojci:
- 1 šolja integralnog ječmenog brašna
- 1 šolja kukuruznog brašna
- 2 šolje mineralne vode
- 1/2 kafene kašičice morske soli
- 1/2 kafene kašičice mešavine bosiljka, celera, majčine dušice, mirodjije, peršuna i ruzmarina.
- malo kurkume praha.

Priprema:
Svo brašno, so i začine dobro izmešati u nekoj činiji. Postepeno dodavati vodu i mešati, završna gustina testa treba da je nešto gušča od testa za palačinke.
U testo nije dodavano nikakvo ulje, samo se tiganj za pečenje podmaže tamnim susamovim uljem.
Peku se male tortilje (lakše se okreću) sa obe strane i ređaju na tanjir, jedna preko druge.
Ako se neće odmah jesti, može se preko tanjira zamotati kesa da se ne bi sušile. Na taj način će biti meke i nakon više sati.
Tortilje se mogu mazati slanim ili slatkim premazom, već prema ukusu. Mogu se koristiti kao zamena za hleb itd.

Gomashio, susamova so

Može se kupiti u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane, ali najbolje ga je napraviti za svoje potrebe.
Sastojci:
- očišćeni susam
- morska so.

Priprema:
Ispržiti u suvom tiganju 1 deo morske soli. Kada završite, sipajte ga u tanjir ili činiju.
Susamove semenke 10 do 20 delova, zavisi od ukusa ako nemate zdravstvenih problema. Konkretno na jednu supenu kašiku soli treba vam 10 do 20 kašika suvog očišćenog susama.
Susam operite, ocedite i sipajte u topao suvi tiganj, pecite ih sve dok semenke ne postanu žute, kada ih uzmete medju prste treba bez većeg pritiska da pucketaju.
Skinite ih sa vatre i dodajte u tanjir gde se nalazi so. Dobro ih izmešati. Nakon toga oko 2/3 semenki treba izdrobiti na neki način, najbolje mehanički (suribači ili običnom oklagijom na ravnom stolu), a može i u električnom chopperu. Nakon toga začin smestiti u staklenu teglu sa poklopcem, može da se tako čuva desetak dana.
Koristi se za posipanje preko kuvanih žitarica, čorbe, variva, preko testa za proju ili hleb, itd. umesto soli.

Nepečen susam:

Ispečen susam:

2/3 smrvljen i posoljen pečen susam - gomashio.

Čorbast pasulj sa tempehom

Ideju da napravimo pasulj koji je sličan domaćem a ipak makrobiotički, dobili smo pošto pasulj volimo, a običan azuki pasulj nam nije privukao preteranu pažnju. Pasulj koji će te koristiti uslovljava dužinu kuvanja, tako da to morate da procenite na osnovu iskustva. Uglavnom, svi sastojci su makrobiotički i još se može poraditi na većoj harmoniji dodavanjem lisnatog i korenastog povrća da bi se kompenzovala količina mahunarki, ali to ostavljamo svakome da podesi po svojim potrebama, pošto se lisnato i korenasto povrće može služiti i u obliku salate i odvojeno bareno. Pri tom imati u vidu da je i tempeh namirnica nastala od mahunarki pa je količina samim tim veća ako se uključi i pasulj. Količina koja se sprema je dovoljna za dva čoveka i dva dana, te se može smanjivati i dozirati prema potrebama.

Za pasulj sa tempehom vam treba:

- 1 šolja pasulja (po sopstvenom izboru, mi smo koristili krupni tetovac)
- 8 do 10 šolja izvorske vode
- 2 glavice crnog luka
- 1 šargarepa
- 100g prženog tempeha
- 1 kašičica mešavine bosiljka, celera, majčine dušice, mirodjije, peršuna, ruzmarina
- 1 kašičica do dve morske soli
- 1 kašičica kurkume-a
- 5 kašičica mugi miso paste

U dovoljno veliki lonac se sipa voda. Luk i šargarepa se operu, očiste i sitno iseckaju, te izruče u vodu. Pasulj se takođe izruči pošto je prethodno opran. Dodaju se lekovite trave, so, kurkume, tempeh, i sve se pusti da provri na najjačoj vatri. Kada provri, temperatura se smanji i pasulj se kuva dva sata (zavisi od vrste pasulja) na tihoj vatri u poklopljenom loncu (voda mora da vri, ali ne i da ključa ili kipi). Pošto proverite da li je kuvan (probajte jedno zrnce pasulja), dodajte mu miso pastu prethodno razmućenu u sipaćoj kašiki u kojoj je malo vruće tečnosti iz lonca. Ostavite ga otklopljenog da se krčka (voda ne treba da vri) još par minuta, potom ugasite šporet, i možete ga služiti.

Prijatno!

Tamari soja sos

Nastaje kao nus-proizvod prilikom proizvodnje sojinog misoa, odnosno, soja, voda i morska so fermentisu dve do tri godine. Filtrira se i pasterizuje, konzerviran je alkoholom i morskom soli. Koristi se kao veoma ukusan i hranljiv zacin, umesto ili u manjim količinama uz morsku so. Sadrzi enzime, proteine, natrijum, kalcijum, gvozdje.
Jedan od glavnih sastojaka makrobiotičke ishrane koji čini ljubiteljima pikantnog i dobrog ukusa život podnošljivijim.

6-u-1!

Za priblizno dva litra ove mešavine suvih lekovitih trava i začina vam treba po 100g:

- majčina dušica
- bosiljak
- peršun
- celer
- mirodjija
- ruzmarin

Sve trave promešati i ubaciti u mali chopper (slicno blenderu samo nozevi ulaze odozgo), i dobro samleti. Kada otvorite poklopac, trebao bi da se oseca jak miris bosiljka. Ovakvu mešavinu prespite u dve tegle od litar, i spremite na suvo i tamno mesto. Mi "6-u-1" dodajemo, u malim količinama, u skoro sva jela koja pravimo.

Mugi miso

Nastaje dugotrajnim procesom fermentacije ječma i soje, u kedrovim bačvama. Proizvodi se u ograničenim količinama.

Koristi se najviše prilikom spremanja miso supe, ali se uspešno može koristiti u bilo kojoj čorbi ili varivu. Kašičica miso paste je zdrav začin, možete ga koristiti na svim mestima gde ste nekada dodavali Vegetu ili kockicu supe.
Treba izbegavati kuvanje miso paste, ona se uvek dodaje na kraju, kada je kuvanje završeno, da bi se sačuvali hranjljivi sastojci. Bogat je proteinima, kalijumom, fosforom, gvožđem, natrijumom, kompleksom B vitamina,
Štiti preventivno od bolesti, pomaže organizmu da se sam odbrani. Izuzetan je čistač organizma, a naročito su miso pastu koristili ljudi prilikom katastrofalnih havarija nuklearnih centrala (Černobilj i Fukušima), i eksplozija atomskih bombi (Hirošima i Nagasaki).

Pašteta od tofu sira

Ovo je neka vrsta namaza za sendviče koga sam nazvao paštetom, koja je potpuno biljnog porekla i za razliku od kupovnih vegetarijanskih pašteta nema aditive.

Završena pašteta posuta gomashi-om:

U izradi su moguća odstupanja, može biti i manje začina i dodataka, i za jednu od verzija bi vam trebalo:

- 250g tofu sira
- 250g mlevenih pečenih semenki od suncokreta začinjenih tamari soja sosom.
- 1/2 šolje izvorske vode
- malo kuvanog prosoa ako pašteta ne bude dovoljno gusta.
- 1 kafena kašičica mlevene slačice.
- 3 kafene kašičice umeboshi sirćeta
- 5 kafenih kašičica tamari soja sosa
- 1/2 kašičice morske soli, ako neko voli slanije.
- 1 kašičica mešavine bosiljka, celera, majčine dušice, mirodjije, peršuna i ruzmarina
- 1 kašičica kurkume-a

Od alatki su vam potrebni blender sa mešanje paštete i chopper za mlevenje semenki ako nisu samlevene.

Prvo se obari tofu sir u par litara vode. Voda se potom baci. Tofu se prebaci u blender i uz polagano dodavanje vode samelje i izmeša do gustine majoneza. Ako ga preterano razredite koristite malo obarenog prosoa za zgušnjavanje. Dok je jos u blenderu, tofuu se može dodati mlevena slačica, umeboshi, tamari i biljni začin. Sve se to dobro samelje-izmeša, par minuta. Potom se izruči iz blendera u prigodnu posudu, i dodaju mu se samlevene semenke i sve to promeša varjačom ili kašikom par minuta. Pašteta se moze presuti u tegle i cuvati na hladnom.

Može se servirati kao prilog jelima kao zamena za mahunarke i semenke.

Takođe se može koristiti kao namaz za proju:

Proja

Veliki problem kod makrobiotičke ishrane je što ne postoji makrobiotički fast food na javnim mestima. Naime, veliki je problem kada ogladnite izvan kuće i kada želite nešto dobro da pojedete. Tada na svakom koraku nalećete na pljeskavice, pice, pekare, itd. Čak i u prodavnicama zdrave hrane pitanje je da li su dostupni gotovi proizvodi bez belog pčeničnog brašna, kvasca, praška za pecivo, ...
Znači, ako se nalazite van kuće a nemate dostupnu kuhinju i niste poneli svoj kompletan obrok, onda nemate ni hranu, jer sve što možete kupiti gotovo sigurno ima aditiva i konzervansa.

Zato je proja rešenje!

Veoma hranljiva i retka makrobiotička namirnica koja može ostati ispravna za jelo ceo dan čak i po najvecoj vrucini. Malo izvorske vode i parče proje moze utoliti glad kada ste van kuće i kada nemate dostupnu makrobiotičku hranu iz bilo kog razloga.

- 3 šolje kukuruznog brašna
- 1 šolja integralnog ječmenog brašna
- 3 šolje gazirane mineralne vode
- 1 i po (kafena) kašičica morske soli
- 1 kašičica mešavine bosiljka, celera, majčine dušice, mirodjije, peršuna i ruzmarina
- 3 kašičice susama i 1 kašika očišćenog semena bundeve za posipanje
- malo susamovog ulja da se namaže pleh.

Brašna, so i začin pomešati u prigodnoj posudi, dodati vodu i sve zajedno dobro izmešati, pa izliti u metalni pleh, sa tankim dnom, prethodno namazan sa malo susamovog ulja. Susamom i semenom bundeve posuti površinu proje. Peći jedan sat u toploj pećnici, na 200 stepeni.
Pošto se izvadi iz pećnice, kada je gotova, uzeti čistu krpu, nakvasiti je vodom, i prekriti površinu proje (tako da je krpa dodiruje) pola sata, da bi proja bila kasnije mekša.


Može se jesti sa ostalom hranom, ili sama, sa vodom, ako nema ničeg drugog:

Može se posuti sa malo tamari soja sosa i jesti takodje samo sa vodom:

Može se namazati paštetom od tofu sira, dodati malo barenog povrća i imati ukusan doručak:

Proja može da zasiti odraslu osobu i da joj umanji glad u slučaju da ništa drugo nije dostupno.

Golica sa tamari soja sosom

Oljušteno sirovo seme bundeve (golica) se kupuje u prodavnicama zdrave hrane, kao i tamari soja sos, koji su vam neophodni za ovaj dodatak jelima.

Pre upotrebe golicu treba oprati i ispeći u suvom tiganju (bez ikakvog ulja). Prazan tiganj se stavi na toplu ringlu i u njega se sipaju oprane i oceđene semenke bundeve. Temperatura ringle treba da je na nekoj srednjoj vrednosti (na pola izmedju min i max vrednosti, proveriti eksperimentom). Uz stalno mešanje drvenom varjačom, peći ih jos pet minuta posto pocnu da pucketaju . U jednom trenutku pečenja počne da se širi intenzivan i prijatan miris, te vrlo brzo nakon toga treba ih skinuti sa vatre i sipati u suvi tanjir ili činiju. Ringla može da se isključi, a prazan tiganj se vrati na toplu ringlu. U semenke se doda tamari soja sos, i to oko dve kafene kašičice na 100g sirovih semenki. Semenke se dobro izmešaju i ponovo vrate u topao tiganj. Par minuta se drže u tiganju, uz stalno mešanje. Nakon toga se sipaju u staklenu teglu sa poklopcem i tu mogu da se čuvaju više dana.

Veoma su ukusne za grickanje izmedju obroka, mogu da nas zasite, ako smo bas gladni, a donose nam mnogo kvalitetnih sastojaka . Takodje su dobre za posipanje preko kuvanih žitarica, mogu se koristiti cele ili samlevene.
Veoma su zanimljiv dodatak pri pravljenju hleba i proje. U samlevenom obliku se mogu dodavati filu za musaku, sarmu, ili sa tofuom napraviti nešto nalik pašteti i slično. Takodje se mogu dodavati čorbama i varivima.

Na slici gore se mogu videti semenke bundeve u raznim oblicima, pečene i prelivene tamarijem (levo), pečene i samlevene (gore), presne (desno)

Osnovna miso supa

Za osnovnu miso supu vam je potrebno:

mugi miso 2 kafene kašičice
wakame alga 3cm
crni luk 1 komad
izvorska voda 2 šolje

Način pripreme:
Wakame algu isprati u hladnoj vodi i potopiti u vodi par minuta.
U šerpu staviti očišćen, opran i isečen luk.
Iseći wakame algu i dodati je zajedno sa vodom za natapanje u šerpu. Doliti ostatak vode i uključiti ringlu na najjače.
Kada supa provri, smanjiti na najmanju jačinu i kuvati poklopljeno 20 minuta. U sipaću kašiku uzeti malo tečnosti iz supe i u nju dodati i miso pastu, te izmešati toliko da se pasta rastvori i postane tečna, tada sve vratiti u šerpu. Veoma je važno da miso ne vri u šerpi, treba samo malo da se krčka, oko 2 minuta.
Osnovna miso supa (kao i ostali derivati sa mugi miso zacinom) je svakodnevna ishrana, u Japanu se jede/pije umesto kafe ujutru. Mi je preporucujemo ujutru i uvece minimalno. Izuzetno mocan cistac organizma.

Kolicina wakame alge koja se stavlja u miso supu za dve do cetiri porcije, se moze videti na slici dole:

Miso supa sa tofu sirom je osnovno jelo u makrobiotičkoj ishrani. Treba je jesti ujutru i uveče.

Dajkon turšija

Dajkon rotkva, bela repa, bela rotkva, japanska rotkva su neki od naziva za istu stvar kod nas. Može se naći u mega marketima i na pijaci. Izgleda kao na slici:

Čisti se kao šargarepa. Lišće dajkona nemojte bacati, može se upotrebiti kao blanširano lisnato povrće, kao dodatak miso supi i na razne druge nacine.
Operite očišceni dajkon i isecite ga na tanke listiće. Alat na slici dole može da drasticno ubrza sečenje, pogotovo ako se pravi veća turšija.

Isečen dajkon dobro posoliti morskom solju i dobro ga izmešati rukama. Količina soli neophodna za ovo je otprilike 4 ravne kašičice morske sole na 1kg dajkon rotkve. Tokom mešanja dajkon krene intenzivno da pušta sok. Sav dajkon i sok smestiti u staklenu teglu. Na kraju posla, celokupni dajkon se nalazi u soku koji je sam pustio.

 Na vrh turšije bi trebalo staviti neki teg koji je pritiska, da ne bi dajkon listići isplivali na povrsinu, na vazduh, to se može uraditi pomoću tegle ili flaše napunjene vodom, kao na slici dole

Tako napravljenu turšiju treba držati na sobnoj temperature 10-ak dana, nakon toga je turšija spremna za upotrebu. Može se preručiti u manje tegle, kao na slici dole, koje treba odložiti na hladno mesto, ili frižider.

NAPOMENA: Ovo nije "prava" i "trajna" turšija po shvatanjima ukorenjenim u nasem narodu, i ona ne moze da se odrzi  dugo bez niske temperature frizidera. S obziorm da nema nikakvog konzervansa osim morske soli, treba je redovno trositi, te kada se potrosi moze se praviti nova, ako sezona neophodnog povrca nije zavrsena.

Suncokret sa tamari soja sosom

Oljušteno sirovo seme suncokreta se kupuje se u prodavnicama zdrave hrane, kao i tamari soja sos, koji su vam neophodni za ovaj dodatak jelima.

Pre upotrebe ga treba oprati i ispeći u suvom tiganju (bez ikakvog ulja). Prazan tiganj se stavi na toplu ringlu i u njega se sipaju oprane i ocedjene semenke. Temperatura ringle treba da je na nekoj srednjoj vrednosti (na pola izmedju min i max vrednosti, proveriti eksperimentom). Uz stalno mešanje drvenom varjačom, peći ih dok ne dobiju žućkastu boju. U jednom trenutku pečenja semenke postanu veoma sjajne i počne da se širi intenzivan i prijatan miris, vrlo brzo nakon toga treba ih skinuti sa vatre i sipati u suvi tanjir ili činiju. Ringla može da se isključi, a prazan tiganj se vrati na toplu ringlu. U semenke se doda tamari soja sos, i to oko dve kafene kašičice na 100g sirovih semenki. Semenke se dobro izmešaju i ponovo vrate u topao tiganj. Par minuta se drže u tiganju, uz stalno mešanje. Nakon toga se sipaju u staklenu teglu sa poklopcem i tu mogu da se čuvaju više dana.

Veoma su ukusne za grickanje izmedju obroka, mogu da nas zasite, ako smo bas gladni, a donose nam mnogo kvalitetnih sastojaka . Takodje su dobre za posipanje preko kuvanih žitarica, mogu se koristiti cele ili samlevene.
Veoma su zanimljiv dodatak pri pravljenju hleba i proje. U samlevenom obliku se mogu dodavati filu za musaku, sarmu, ili sa tofuom napraviti nešto nalik pašteti i slično. Takodje se mogu dodavati čorbama i varivima.

Na slici gore se mogu videti semenke suncokreta u raznim oblicima, presne (levo), pečene i prelivene tamarijem (gore), pečene i samlevene (desno)
Napominjem da su gotove semenke tamnije nego kada su samo pečene, zato sto su polivene tamari soja sosom

Goranova miso supa br. 1

Napomena:
Ovo je prva bravurozna miso supa nastala umešnošću naseg saradnika Gorana. Napominjemo da recept nije jednostavan, ali je supa ukusna.

Za ovu miso supu vam je potrebno:

mugi miso 2 kafene kašičice
wakame alga 3cm
crni luk 1 komad
keleraba plod 1 komad
keleraba list od 1 komada
shitake 1 pečurka
karfiol 2 do 3 manja cveta
šargarepa 1komad
tofu sir komad 5x5cm iseći na kockice
malo bosiljka
malo rendanog peršuna i malo iseckanog lista peršuna
malo rendanog celera
izvorska voda 2 šolje

Način pripreme:
Wakame algu isprati u hladnoj vodi i potopiti u vodi par minuta, pa je iseći. Šitake pečurku takodje potopiti u vodu 15 do 20 minuta.
U šerpu staviti očišćeno, oprano i isečeno povrće: luk, kelerabu, karfiol, šargarepu, peršun i celer.
Iseći wakame algu i dodati je sa sve vodom za natapanje u šerpu. Takodje iseći i šitake pečurku i njenu vodu za natapanje takodje koristiti. Doliti ostatak vode i uključiti ringlu na najjače.
Kada supa provri, smanjiti na najmanju jačinu i kuvati poklopljeno 10minuta. Za to vreme oprati komad tofu sira i iseći ga na kockice. Ubaciti ga u šerpu kada prodje prvih 10 minuta kuvanja i kuvati jos 10 minuta.
Nakon toga skinuti poklopac, dodati bosiljak. U sipaću kašiku uzeti malo tečnosti iz supe i u nju dodati i miso pastu, te izmešati toliko da pasta postane tečna, tada je sipati u šerpu. Veoma je važno da miso ne vri u šerpi, treba samo malo da se krčka, oko 2 minuta. Na kraju supu ukrasiti seckanim lišćem peršuna.

Neuravnoteženost ...

Neuravnoteženost ishrane se ogleda u tome da nikada nismo razmišljali da bi svaki naš obrok trebao da se sastoji od odredjene kolicine žitarica, povrća, mahunarki, algi. Da treba da pojedemo po 2 tanjira miso-supe na dan, da imamo minimalno 3 obroka dnevno, da kada jedemo budemo skoncentrisani na hranu, žvakanje, ukuse...

Žitarice kao oljušteni ovas, heljdu, ječam, proso nikada pre nismo jeli. Integralni pirinač smo probali par puta, tako što sam ga koristila umesto belog pirinča. U našem starom nacinu ishrane je bilo dosta testenine (napravljenje od belog pšenicnog brašna), belog hleba i obično neko pecivo iz pekare za doručak (belo brašno, margarin, sir, džem,...).

Mahunarka - soja, azuki pasulj, sočivo, leblebija. Od svega toga smo ranije koristili domaći pasulj, spreman u dve osnovne varijante: tečni pasulj i gusti pasulj zapečen u rerni. Moja majka je uvek ubacivala dimljeno meso u tečni pasulj, a prebranac joj nikako nije “išao” bez pečene krmenadle ili nekog drugog, najčešce, svinjskog mesa.

Povrće - šargarepu, belu zelen, rotkvice, luk, bundeve, tikvice, kupus, karfiol, praziluk, brokoli, zelje, blitva su bili zastupljeni oduvek u našem jelovniku.
Dajkon repu i koren čička nisamo nikada pre jeli, čak nisam znala ni kako izgledaju.
Najviše od svog povrća smo jeli krompir u svakom obliku (kuvan, pečen, pržen, musaka od krompira, pire, knedle sa testom od krompira,...), spanać (spanać sa prženicama, spanać sa pečenim jajima na oko, rolat od spanaća sa krem sirom i pavlakom), paprika (salata od pečenih paprika, pohovane pečene paprike, punjene paprike sa mlevenim junećim mesom), paradajz (salate i paradajz čorba). Zajedničko za sve četiri vrste povrća (spanać, paprike, krompir i paradajz) je da su u makrobiotičkoj ishrani za izbegavanje.

Alge nikada pre nismo koristili u svojoj ishrani, kao ni miso supu.

Naš prvi makrobiotički obrok je bila osnovna miso supa (voda, luk, wakame alga I miso pasta). Uh koje veselje!

Moji prvi kulinarski koraci započeli su u ranom detinjstvu, vrlo spontano I bez ikakve prisile. Obično je to bilo neko pomaganje majci i dovrsavanje započetih stvari. Sećam se da je paradajz čorba bila prvo jelo koje sam potpuno samostalno skuvala, uopšte nisam bila zadovoljna ukusom svoje paradajz čorbe, budući da sam u sećanju imala očekivani ukus (bila je preslana i ubacila sam previše testenine).

Za miso supu nismo znali ni šta da očekujemo, nikada je pre nismo probali. To je problem sa ljudima koji kuvaju u glavnom intuitivno, oni jure neki ukus, recept pročitaju samo da vide šta otprilike ide u dato jelo...

Zato ćemo se truditi da naši recepti budu što detaljniji, da barem prvi put mozete da ih sledite u potpunosti, a kasnije upotrebite svoju maštu i intuiciju.

Ziveli!

Zašto blog?

Najčešće čoveku treba da se dogodi ozbiljan zdravstveni problem da bi se pozabavio pitanjima svoje ishrane, takav je i naš slučaj, nažalost. Idealno je preći na uravnoteženu i pravilnu ishranu  na vreme, pre pojave bilo kakve hronične bolesti, tada prelazak moze biti polagam i postepen.

Naime, postepeno se uvode nove namirnice, izbacuju nepotrebne, polako se savladavaju novi recepti I nacini pripreme hrane... Organizam se čisti i postepeno sve dolazi na svoje, željeno mesto, bez velikih i drastičnih rezova. U našem slučaju je sve bilo pod izuzetno velikim pritiskom i stresom, ali može i tako kada se mora. Makrobiotiku smo krenuli da proučavamo kada smo oboje već bili bolesni, pored svih svojih tekućih obaveza, novonastalih obaveza klasičnog lečenja, znajući da moramo da uradimo radikalne izmene u svom načinu ishrane i uopšte u svojim životnim navikama. Nikome ne bismo poželeli da u tolikom grču proučava osnovne pojmove, namirnice, recepte... smisao ovog bloga je da drugima olakša ulazak u makrobiotiku. Može to i mnogo lakše i jednostavnije od puta kojim smo mi prošli.

Osnovna karakteristika naše ishrane pre bolesti je bila:

- Neuravnoteženost
- Nepravilnost
- Neurednost